Uporedni test GPS uređaja
Izaberite željenu stranu:
- Početna strana
- Srbija - mogućnosti i upotrebljivost?
- Koji je moj izbor? Mobilni telefon, PDA, PNA?
- Softver
- Živim u Srbiji, šta da odaberem?
- Garmin Nuvi 250W
- Garmin Nuvi 710
- Crypton S800 GPS
- HP iPAQ 316
- Prestigio GeoVision 350
- Prestigio GeoVision 430
- Mio GPS C520
- TomTom One XL
- TomTom Go 510
- LG LN 555
- Ocene i zaključak
Na ovom testu našlo se deset navigacija koje se mogu pronaći na našem tržištu. Opisali smo svaku posebno, a potom ih međusobno suprotstavili. Ukoliko uskoro planirate kupovinu navigacionog uređaja, nadamo se da će ovo biti korisno štivo, jer se u njemu našlo mesto za GPS od 170 evra, preko ekstravagantnog HP-a, do 500 evra vrednog (ili skupog?) Garmina...
Branko Mitić & Petar Gredelj
GPS
GPS (Global Positioning System) u prevodu na naš jezik znači Globalni Sistem Pozicioniranja. GPS je razvijen od strane Ministarstva odbrane SAD tokom 70-ih godina i zasniva se na većem broju satelita (njihov broj je stalno varirao, pa i danas i trenutno iznosi 30) koji se nalaze u srednjoj orbiti. GPS je u startu korišćen samo za vojne potrebe SAD-a, ali je, nakon incidenta sa obaranjem korejskog aviona septembra 1983, američki predsednik Ronald Regan pustio GPS za slobodno (između ostalog i civilno) korišćenje kao "javno dobro".
GPS sistem u globalu zasniva se na tri stvari. Prva su sateliti koji se nalaze u orbiti i koji su raspoređeni tako da se u bilo kom trenutku, na bilo kojoj tački na planeti mogu "uhvatiti" makar četiri satelita (što je minimum da bi GPS uređaj mogao da radi). Drugi činilac sistema jesu kontrolni mehanizmi koji su postavljeni na nekoliko mesta na planeti, koji su povezani kako sa satelitima, tako i sa kontrolnim centrom. Ove stanice za praćenje satelita, generalno gledano, jesu neophodne za održavanje ispravnog rada satelita u orbiti, ali su sateliti, isto tako, podešeni da danima mogu ispravno da rade ukoliko nisu povezani sa kontrolnim stanicama. Poslednja komponenta GPS sistema jeste ono što jedino treba da nas interesuje, a to su razni uređaji, koji imaju mogućnost prijema GPS signala, a mogu se naći u integrisani u prevoznim sredstvima (brodovi, automobili), kao i zasebni uređaji: napravljeni specijalno za "GPS" namenu ili u mobilnim telefonima, PDA uređajima i ostalim pokretnim uređajima. Čak i "gedžeti" bez GPS "hardvera" u sebi mogu koristiti ovu globalnu mogućnost putem, recimo, GPS bluetooth prijemnika.
Princip rada GPS-a koji može da se pročita u enciklopedijama, deluje prilično komplikovano, ali kada se prevede na običan jezik deluje zaista jednostavno. Svaki satelit u svakom trenutku zna svoj položaj, koliko je udaljen od zemlje i koliko je sati. Po principu računanja trajanja putovanja signala do zemlje i nazad (budući da signal putuje poznatom brzinom), satelit daje GPS uređaju neophodne podatke za određivanje koordinata (pozicije). Potrebna je identična komunikacija sa tri satelita, kako bi se što boljem ukrštanjem tri kružnice (a sateliti "rade" po principu kružnice) dobila tačka ili bolje rečeno polje. Što je polje manje i što više teži tački, to je GPS signal precizniji. Spomenuli smo da satelit mora da zna i koliko sati i to veoma precizno i zbog toga su sateliti opremljeni veoma skupim atomskim časovnicima. Prisustvo ovakvih časovnika u komercijalnim GPS uređajima mnogostruko bi podiglo njihovu cenu. Ovde se u priču ubacuje i četvrti satelit, koji neprestano koriguje vreme u GPS prijemniku-uređaju i na taj način omogućava tačnu "saradnju" tri satelita i GPS prijemnika.
Pored određivanja pozicije na moru, zemlji i vazduhu, GPS ima i veliku primenu u mapiranju zemljišta, pravljenju karata, određivanju tačnog vremena, otkrivanju zemljotresa i slicno, ali ćemo se mi zadržati na onoj osnovnoj primeni.
Potreba za GPS-om
Popularnost ovih uređaja nastala je na osnovu (ne)objektivnih potreba ljudi da se snađu na brz i jednostavan način u nepoznatom okruženju. Koliko vam se puta desilo da se nađete u vama nepoznatom gradu, na ulici ili u automobilu svejedno, sa sve ogromnom mapom u rukama? Ako ste kojim slučajem u inostranstvu a tamošnji meštani ne mogu da vam pomognu jer ne govore niti jedan jezik osim maternjeg, problem može biti ogroman - ne prestaje vam ništa drugo nego da sreću potražite na vašem čaršavu od karte...
Zato su tu GPS uređaji i zato je potreba za njima sve veća - verujem da većina naše publike teško može imati predstavu o pravoj popularnosti uređaja ove vrste, odnosno koliko je GPS manija uzela maha. Industrija je u stalnoj potrazi za masovnim uređajima koji se mogu prodati u velikom broju: televizore naravno svi imamo, a ogromna većina i kompjuter odnosno mobilni telefon. Trebalo je izumeti nešto novo što bi moglo zanimati šire narodne mase spremne da izdvoje sasvimn solidnu količinu sredstava...to su u ovom slučaju GPS uređaji.
Na nedavno završenom Cebitu ostali smo prilično impresionirani nastupom proizvođača GPS hardvera i softvera: locirani u hali 14 sajma u Hanoveru, ovi štandovi bili su izuzetno posećeni a zainteresovani su vrlo pomno pratili novitete kojih je bilo zaista u izobilju. Moram priznati da im treba zavideti: ponuda aktuelnih uređaja je višestruko bogatija nego kod nas, mape potpunije i preciznije: jednostavno rečeno, prava raskoš (kvalitetne) ponude. I samo tržište je kako smo mogli saznati - ogromno! Sa daljom tendencijom sve većeg rasta, naravno...
Putujući automobilom od Holandije do Hanovera, ostao sam zatečen brojnošću korisnika GPS-a. Bezmalo u svakom trećem automobilu koji su prolazili pored našeg, mogli su se uočiti LCD ekrani navigacionih uređaja. Naravno, u Zapadnoj Evropi ljudi realno putuju mnogo više od nas, neretko idu nepoznatim putevima ili se zateknu u nepoznatom gradu: vreme je dragoceno i potrebno je što brže stići na odredište.
